Dok je čekao na izveštaj Čarlsa Brauna, Gimpel je obišao i niz drugih ‘saradnika’ nemačke špijunaže. Zahtevao je, pretio, dobro plaćao – kako je kad bilo potrebno. Tek, na njegovom stolu su se gomilala obaveštenja. On ih je svake noći, u ugovoreno vreme, šifrovanim kodom slao centrali u Berlin.
U ugovoreno vreme došao je u snek-bar u 31. ulici, gde ga je već čekao Čarls Braun koji mu je odmah rekao:
– Napolju su moja kola. U njima imam obiman dosije o ‘Projektu Menhetn’. Mislim da je u njemu sve što treba znati o tome. Ali, možete li mi garantovati da je ovo naš poslednji sastanak?
– Da, ako vaš izveštaj bude potpuno zadovoljavajući. I naravno, ako mi više ne budete potrebni.
U kolima je Braun predao Gimpelu doista obiman dosije, sa svim potrebnim tehničkim detaljima o najstrože čuvanoj američkoj tajni – proizvodnji atomske bombe. Zauzvrat, Gimpel je njemu dao podebeo koverat sa krupnim dolarskim novčanicama.
Te noći Gimpelovo emitovanje izveštaja Berlinu trajalo je izuzetno dugo. Bio je gotov tek pred zoru. Presrećan zbog uspeha, dobro se napio pre nego što je legao da spava. U stao je u podne, osvežen i zadovoljan. Istuširao se, obrijao, a potom bacio na obilan doručak. Za to vreme je razmišljao o pijanduri Vilijamu Kouplou. Već dva dana nije dolazio kući. Sigurno se negde smuca sa devojkama ili pijanči. Razmišljao je da će morati što pre da ga se otarasi, jer taj nevaljalac može da mu pokvari šanse za najveći uspeh u životu.
Dok se spuštao liftom, Gimpel nije znao da sve američke radio-stanice već puna sat svaki čas prekidaju program da bi objavile specijalno obaveštenje:
PAŽNJA SVIM VOJNIM I CIVILNIM VLASTIMA! TRAŽI SE EDVARD GRIN, ODNOSNO OPPASNI NEMAČKI ŠPIJUN ERIK GIMPEL.
