Avionska nesreća u Rusiji kod Petrozavodska, kada je od 52 poginulo 44 ljudi i jedno dete – zato što je pilot pokušavao da, pri slaboj vidljivosti, sleti na autoput umesto na pistu. Međutim, neki su, čudom, preživeli. Ne radi se o onih nekoliko ljudi koji su prošli ‘samo’ sa teškim opekotinama, već o nekolicini koji, sticajem srećnih okolnosti – nisu uspeli da uhvate ovaj let. Radi se o vodećim programerima jedne lokalne kompanije: Igoru Goldbergu, Svetlani Savinovoj, Nataliji Nikitinoj i Volođi Jermoljajevu, čiji je plan bio da iz Eketerinburga stignu u Petrozavodsk.
– Imali smo karte za let u Moskvu. Tamo je trebalo skoro odmah presesti na drugi let, da bismo stigli do Petrozavodska. Ali – to se nije dogodilo– priča Igor Goldberg.
Let Ekaterinburg-Moskva isprva je odložen na pola sata, a zatim još na sat. Ipak, još su se nadali da će uspeti da presednu u Domodedovu, čak su telefonirali kompaniji RusEar.
– Pitali smo mogu li da odlože poletanje na 15 minuta. Prvo su nam obećali da će to učiniti, a onda su se predomislili – nastavlja Goldberg.
Programeri su pokušali da stignu do Moskve drugim letom, međutim, to je uključivalo doplatu.
– Razmislivši još jednom, vratili smo karte i otišli kućama. Ujutro smo poleteli u Petersburg. A kada smo kasnije uključili mobilne telefone, videli smo gomilu propuštenih poziva. Svi naši prijatelji bili su ubeđeni da smo u avionu koji se srušio u blizini Petrozavodska. Kažu da ljudi u sličnim situacijama imaju neke vizije, međutim, kod nas nije bilo ničega ni nalik tome. – priča Svetlana.
Nameće se zaključak da je neko ili nešto – spasao mlade ljude od gotovo sigurne smrti. Onima koji se ne bave naučnim teorijama nije potrebno mnogo pametovanja da bi se objasnilo čudesno spasenje – dovoljno je imati vere. Jer, ko veruje u Boga, veruje i u anđele čuvare, koje priznaju mnoge religije, pa i hrišćanska. Anđela čuvara, kažu, Bog dodeljuje svakom čoveku pri krštenju, da bi mu pomagao i čuvao ga. Anđeo se, nevidljiv, nalazi u blizini čoveka tokom čitavog života, ali – samo ako ovaj čuva ljubav prema Bogu i istinsku veru. Njegov zadatak je da vodi ka spasenju, tako što prosvećuje hrišćane u veri i pobožnosti, štiti im telo i dušu, zalaže se za njih tokom zemaljskog života, moli Boga za njih, a ne ostavlja ih ni posle smrti. Prema učenju Pravoslavne crkve, lično ime konkretnog anđela čuvara čovek ne može znati, jer je anđeo dat od Boga i, stoga – za čoveka nevidljiv. Pošto im se imena ne znaju, ne postoji određeni dan u godini posvećen njima, već je ‘opšti’ dan sa pominjanje svih anđela – Aranđelovdan, 21. novembra.
Neka verovanja govore i da nemamo samo po jednog anđela, ali – to su već finese. Sve u svemu, mnogi su skloni da upravo postojanjem tako moćnih čuvara objasne sled srećnih okolnosti koje ponekad umeju život da znače. Naravno, materijalisti su skeptični i ne veruju da takva sila postoji. Međutim, u sve ovo ‘upetljala’ se i nauka. Tako je Rus Valerij Isakov, doktor mehaničko-matematičkih nauka i vođe male grupe istraživača anomalnih fenomena sa svojim timom pokušao da egzaktno dokaže umešanost više sile u ovozemaljska dešavanja.
Da li su Rusi prvi došli na ovu ideju? U mnogim Internet izvorima stoji da je ‘još 1958. američki sociolog Džejms Staunton proanalizirao više od 200 železničkih sudara u prethodnih 30 godina’ i da se pokazalo da su ovi vozovi bili, u odnosu na broj raspoloživih mesta, popunjeni samo sa 61 procentom putnika, za razliku od prosečnih 76 posto. Ovo, naravno, navodi na pitanje – zašto 15 posto ljudi nije krenulo na putovanje? Da li ih je ‘nešto’ nateralo da odustanu? Međutim, istražili smo malo, i ispostavilo se da je sociolog ovog imena postojao samo u romanu Stivena Kinga ‘Uporište’. Ipak, ovo nije bio ćorsokak u našem malom istraživanju: naime, ovom problematikom nije se bavio dr Staunton, već upravo njegov tvorac – pisac, scenarista i mistik Stiven King. On je, radeći na materijalu za roman ‘Langoljeri’ (The Langoliers), posle aviokatastrofe u blizini Denvera krajem osamdesetih, pozvao telefonom aviokompaniju, i saznao da 16 ljudi iz nekog razloga nije krenulo na kobni let: vratili su karte. A još troje je zakasnilo. Ovo se kosilo sa uobičajenom praksom, kada let otkaže maksimalno desetak ljudi. No, da se vratimo na rusko istraživanje…
– Nismo uspeli da dođemo do podataka o broju otkazanih karata domaćih (ruskih – prim. autora) aviokompanija. Zato smo koristili zapadnu statistiku, a ona je impresivna: u poslednjih 20 godina, od letova koji su se završili katastrofama odustajalo je 18 posto više putnika nego kod uobičajenih letova – kaže Isakov.
Statistika, reklo bi se, ukazuje na mogućnost da ‘negde gore’ postoji neko ko nas štiti. Ali – zašto onda ljudi ipak ginu u katastrofama? Gde su u tim trenucima naši čuvari i zaštitnici? Na ova pitanja vernici imaju jednostavan odgovor – sve je to volja Božja.
– Mi smo samo matematičari koji su primetili jasnu statističku anomaliju – obazriv je Valerij. -Ipak – mistično orijentisani ljudi ovo mogu povezati sa postojanjem viših sila.
Isakov podseća da je i sam Stiven King po ovom pitanju predložio prilično materijalističko objašnjenje, smatrajući da se tu ne radi o anđelima čuvarima, već o takozvanom sistemu podsvesne signalizacije koji je bio veoma dobro razvijen kod naših dalekih predaka, i pomagao im da na vreme osete približavanje opasnosti u divljini. Ostaci ovog mehanizma možda i dalje ‘čuče’ u nama, tek povremeno se pomaljajući na površini – a to nazivamo intuicijom. Anđeli ili instinkt – prosudite sami….