Neverovatna tajna starih graditelja. Do nekih naučnih ili geografskih otkrića došlo se sasvim slučajno. Jedan od najpoznatijih slučajeva je onaj sa slavnim moreplovcem Kristoferom Kolumbom, koji je hteo jedno, a otkrio nešto sasvim drugo. Takođe, drevni grad Maja, Palenke, slučajno je otkrio neki Indios, a najstarije biblijske rukopise u pećinama Kumrana pronašla su dva arapska pastira čuvajući ovce. Ostali su bezimeni, mada su zaslužili slavu.
Američki fizičar Aleksandar bel pokušavao je da konstruiše aparat koji bi pomogao gluvima da čuju, a rezultat tih napora je nastanak telefona, koji gluvima ne pomaže ništa, ali zato izuzetno mnogo pomaže onima koji čuju. Koliko je u svemu tome bilo namere, a koliko slučajnosti, više ni nije toliko važno. Mnogo slučajnosti vezuje se i za eksperimente Galvanija, Ersteda i Rendgena, ili Pristlija, Bekerela i Fleminga.
Da li bi se to isto moglo prihvatiti i za brojne ekpedicije upućene u neistražene predele planete, na teško dostupne planinske vrhove ili u dubine okeana? Verovatno ne, jer niko ne može unapred da predvidi na šta se svve može naići kada se prvi put kroči u nepoznato. U ovoj priči ‘slučaj’ je bio nevidljivi pratilac jednog engleskog pukovnika.
