Ko je napisao Otkrovenje Jovanovo – Apokalipsu? Zašto se ono što je potpuno jasno tumači pogrešno i šta biva kad osvetničke želje pobede veru? Jedan od najvećih ruskih teologa, Aleksandar Menj, koji je poznat i po sveobuhvatnoj studiji o Hristu, proučavao je i fenomen apokalipse, koja kao nikad i ništa do sada, pleni svest celog preplašenog čovečanstva. Za Menja je napisano da je odozgo ‘pozvan i poslat’ u naš svet, pun ‘bola, gubitaka i patnji’ sa zadatkom da nam pomogne da steknemo novu nadu u bolje sutra. Povodom godišnjice smrti ovog velikog teološkog mislioca, u Rusiji je objavljena i njegova studija o Jovanovom otkrovenju ili Apokalipsi. Po njemu, u Rusiji mnogi smatraju da je čitati Otkovenje ne samo nemoguće, već i ‘duhovno opasno’, s obzirom na to da je knjiga još zatvorena i da se zove ‘Knjigom sa sedam pečata’.
Naime, stvara se utisak da u Svetom pismu postoji deo koji nije napisan za ljude, međutim, po rečima apostola Pavla čitavo Sveto pismo je korisno i treba da bude u službi prosvećenja čovečanstva.
Prema tome, primećuje otac Menj, Apokalipsa ne predstavlja zabranjenu oblast, a ni njen sadržaj nije toliko nerazumljiv kao što se to nekome čini.
Najveći deo Apokalipse dešifrovan je čitanjem Starog zaveta. Očigledno je, naime, da je autor Apokalipse živeo u doba pisanja Starog zaveta i da je mislio pojmovima koji su sadržani u njemu, i da ga je znao napamet. Da bismo se u tome uverili dovoljno je da pročitamo Otkrovenje Jovanovo, poslednju knjigu Novog zaveta i poslednju knjigu cele Biblije.
Pre nego što je prešao na analizu teksta, otac Menj je pokušao da odgovori na pitanje: šta je to Apokalipsa? Po njemu je ‘apokalipsis’ poseban žanr biblijske pismenosti i drevne pismenosti uopšte. Sama reč znači ‘otkrovenje’. Bog otkriva nešto pojedinim mudrim ljudima, a ovi obaveštavaju svet o svemu što se događalo u dubini istorije, o tome kakve sile vladaju svetom, kao i o tome kuda ide čovečanstvo i čitava Vasiona.
Međutim, ovaj žanr se razlikuje od Knjige proroka. Proroci su stvarali u atmosferi svoga vremena i važili su za služitelje hrama, a u doba kriza obraćali su se vernicima sa uzvišenja u hramu.
U toku bogosluženja bilo je trenutaka kada je i prorok držao propoved i tada je na njega silazio duh Gospodnji. Tada se on obraćao ljudima, govoreći im šta će se dogoditi sutra, ukazavši im u isti mah i na ono što rade danas. Govorio je o političkim snagama i sukobima imperija, pozivajući vernike da žive i da se upravljaju po Zakonu Božjem.
